Kad očekuješ jedno, a dogodi se drugo.

Kad očekujemo jedno, a dogodi nam se sasvim nešto deseto. Najgori osjećaj ikad. Razočarenje i bol. Kad želimo jedno, a bude nešto drugo.
Zašto jednostavno ne može svima biti lijepo? Zato jer je život surov. Dragi moji i moje pomirite se više s tom činjenicom i nemojte kukati. Prestanite očekivati samo stalnu sreću kako se kaže nije život lak, ali nije ni aceton. Kad neko stalno kuka život mu postaje jadan i bijedan zato nemojte. Pobjegla sam od teme, ali jednostavnom ne razumijem kako netko može stalno kukati.
Priznajem očekujem puno u nekim stvarima i onda me to jednostavno zezne.
​Da imam manja očekivanja bilo bi mi lakše. Eto priznajem da očekujem podršku onih koji su mi blizu i oni kojima sam ja podrška, možda to oni ne smatraju najboljom odlukom, ali meni ta podrška svejedno puno znači.
Ne tražim ne znam kakvuv podršku i za neznam što, ali kod nekih stvari bi me trebali podržati zapravo sve nas. Svima treba podrška i oslonac, obiteljska ili prijateljska… Kava god i od koga god, ali treba nam. Znam da neki kojima sam zahvalna na podršci sad ne čitaju ovo i nikad ni neće, ali neizmjerno sam vam zahvalna na podršci koju svaki dan iz nova dobivam.

Ovih dana izdogađalo se puno stvari, ali opet novi tjedan novi početak. 🙂

​ Voli vas K!